NMB Reading corner
Dobrodošli na forum NMB Reading corner koji je ogranak New Moon Balkan foruma. Ovde možete čitati sva ostvarenja Stefani Majer.


Forum ogranak New Moon Balkan foruma na kom možete čitati sva ostvarenja Stefani Majer.
 
HomeNMB ForumBlogCalendarFAQSearchMemberlistUsergroupsRegisterLog in

Share | 
 

 4.San

Go down 
AuthorMessage
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: 4.San   Sat Jun 26, 2010 7:27 am

Previse je mracno da bi bilo tako vruce, ili je mozda previse vruce da bi bilo tako mracno.Jedno od ta dva nije kako treba.Cucim u tami iza slabog zaklona koji mi pruza zakrzljali pustinjski zbun, iznojavajuci svu preostalu vodu iz tela.Proslo je petnaest minuta odkako su kola izasla iz garaze.Svetla nije bilo.Klizna staklena vrata odskrinuta su 5 centimetara, sto omogucava ventilatoru s ovlazivacem da radi svoje.Mogu da zamislim osecaj vlaznog, hladnog vazduha kako duva kroz mrezicu na vratima.Volela bih da moze da dopre ovde do mene.
Zeludac mi krci i ja stezem trbusne misice da prigusim taj zvuk.Toliko je tiho da se grgoljenj prenosi kroz vazduh.
Tako sam gladna.
Ali jedna druga potreba je jaca.-jedan drugi prazan zeludac skriven na sigurnom daleko u tami, koji ceka sam u neudobnoj pecini koja nam privremeno sluzi kao dom.Skuceno mesto, puno nazubljenih vulkanskih stena.Sta ce on da radi ako se ja ne vratim?Na meni je sva tezina materinstva, bez imalo znanja i iskustva.Osecam se uzasno bespomocnom.Dzejmi je gladan.Nema drugih kuca u blizini ove.Posmatram je jos otkako je sunce upeklo belim sjajem, i mislim da tu nema ni psa.
Podizem se iz cucnja, dok mi listovi na nogama vriste u znak protesta, ali ostajem povijena u struku, trudeci se da budem manja od zbuna.Suvo recno korito posuto je glatkim peskom, puteljak koi se belasa pos svetloscu zvezda.Na putu nema zvukova saobracaja.Znam sta ce shvatiti kad se vrate, cudovista koja izgledaju kao prijatan par u ranim pedestim.Znace tacno sta sam ja, i potraga ce krenuti istog casa.Moram da se udaljim.Zaista se nadam da su otisli da provedu vece u gradu.Misim da je petak.Tako savrseno odrzavaju nase navikeda je tesko uociti bilo kakvu razliku.Zbog toga su, uostalom, i pobedili.Dvorisna ograda visoka je samo do struka.Lako prelazim, polako, u tisini.


Dvoriste je medjutim posuto sljunkom, i moram pazljivo da koracam da ga ne bih pomerala svojom tezinom.Dolazim do poplocanog dela iza kuce.Prozorski kapci su otvoreni.Svetlost zvezda mi omogucava da vidim da u sobi nema pokreta.Ovaj par voli jednostavnost, sto se pokucstva tice, i zahvalna sam na tome.Teze je sakriti se unutra.Naravno, to ni meni ne ostavlja mesta za skrivanje, ali ako dodje do toga da moram da se krijem, svakako ce biti prekasno.Prvo otvaram spoljna vrata sa mrezicom, polako, zatim i staklena.I jedna i druga besumno klize.Pazljivo stupam na plocice, ali samo iz navike.Ovde me niko ne ceka.Hladan vazduh pruza bozanski osecaj.Kuhinja mi je s leve strane.Mogu da vidim granitne povrsine kuhinjskih elemenata kako se presijavaju.Skidam latneni ranac s ramena i pocinjem od frizidera.Na trenutak me obuzima strepnja dok se pali svetlo kad se vrata frizidera otvore, ali pronalazim dugme i drzim ga pritisnutog palcem.Nista ne vidim.Nemam vremena da pustim oci da se priviknu.Vodim se culom dodira.Mleko, kriske sira, ostaci obroka u plasticnoj ciniji.Nadam se da se radi o piletini i pirincu koji je spremao za veceru dok sam ga posmatrala.Ovo cemo jesti nocas.Sok,, kesa s jabukama.Bebi sargarepe.Ovo ce ostati sveze do jutra.Zurim do ostave.Trebaju mi stvari koje ce se duze odrzati.Vidim jasnije dok skupljam koliko mogu da ponesem.Mmm, cokoladni keks.Umirem od zelje da odmah otvorim pakovanje, ali skrgucem zubima i ignorisem cupanje praznog zeluca.Ranac prebrzo postaje tezak.Ovo ce nam potrajati samo nedelju dana, cak iako stedimo.A meni se ne stedi:najradije bih se nazdrala.Guram sitne stangle u dzepove.Jos jedna stvar.Zurim do sudopere i punim cuturu.Zatim podmecem glavu pod mlaz i pijem pravo iz cesme.Voda pravi cudne zvuke dok se sliva u moj prazan zeludac.
Pocinje da me hvata panika kad je moj posao obavljen.Civilizacija je smrtonosna.Pazim kuda stajem dok izlazim, strahujuci da se ne sapletem s teskim rancem, zbog cega ne vidim tamnu figuru na zadnjim vratima sve dok se ne uhvatim za kvaku.Cujem kako psuje sebi u bradu dok se iz mojih usta stovremeno otima glupo uplaseno cviljenje.Okrecem se da potrcim ka prednjim vratima,nadajuci se da nisu zaklucana, ili barem da ce se lako otvoriti.
Ne stizem da napravim ni dva koraka pre nego sto me grube, jake ruke grabe za ramena i privijaju uz njegovo telo.Previse je krupan, previse jak da bi bio zensko.Duboki bas pokazuje da sam u pravu.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 4.San   Sat Jun 26, 2010 7:28 am

-Samo pisni i mrtva si-preti mi promuklo.Zaprepascena sam zbog cinjenice da tanko ostro secivo uranja u moju kozu ispod vilice.
Ne razumem.Ne bi trebalo da imam izbora.Ko je ovo cudoviste?Nikada nisam cula da neko od njih krsi pravila.Dajem jedini odgovor koji mogu.
-Uradi to-procedih kroz zube.-Samo napred.Ne zelim da budem pogani parazit!
Cekam da mi noz prereze grlo i srce me boli.Svaki otkucaj ima ime.Dzejmi, Dzejmi,Dzejmi.Sta ce sad biti s tobom?
-Pametno-mrmlja muskarac, kao da se ne obraca meni.-Mora biti a je Tragac.A to znaci zamku.Kako su znali?-Celik ispod mog vrata nestaje, samo da bi ga zamenila saka cvrsta poput gvozdja.
Jedva disem pod njegovim stiskom.
-Gde su ostali?-pita, stezuci me.Ne smem ga odvesti do Dzejmija.
-Sama sam!-krkljam u odgovor.Sta ce Dzejmi da radi kad se ne vratim?Dzejmi je gladan!
Nabijam lakat u njegov stomak-i to stvarno boli.Njegovi stomacni misici su cvrsti poput gvozdja, bas kao i saka.Sto je veoma cudno.Takvi misici su proizvod teskog zivota ili opsesije, a paraziti nemaju ni jedno ni drugo.On cak i ne uvlaci vazduh od mog udarca.Ocajna, nabijam petu u njegov ris.To ga iznenadjuje i on se tetura.Uspevam da se otrgnem, ali on grabi moj ranac, privijajuci me opet uza se.Njegova saka se ponovo sklapa oko mog vrata.
-Bas si ratoborna za jednog miroljubivog kradljivca tela, zar ne?
Njegove reci nemaju smisla.Mislila sam da su svi tudjini isti.Predpostavljam da i medju njima ima ludaka.Uvijam se i grebem, pokusavajuci da se oslobodim njegovog stiska.Moji nokti se zarivaju u njegovu misicu, ali on na to samo pojacava stisak na mom grlu.
-Stvarno cu te ubiti, ti bezvredni kradljivce tela.Ne blefiram.
-Uradi to, onda!
Iznenada mu se otima uzdah iznenadjenja, i ja se pitam da li ga je neki od mojih razmahanih udova zakacio.Ne osecam nove modrice.Pusta mi ruku i grabi me za kosu.To mora da je to.Prerezace mi grlo.Spremam se da osetim ostricu noza.
Ali saka na mom grlu popusta stisak, a njegovi prsi zatim opipavaju koren mog vrata, grubi i topli na mojoj kozi.
-Nemoguce-procedi.
Nesto pada na pod uz tup tresak.Da ki je ispustio noz?Pokusavam da smilim kako da ga se docepam.Mozda ako padnem.Saka na mom vratu ne drzi toliko cvrsto da ne bih mogla da se otrgnem.Mislim da sam cula da je secivo palo.on me iznenada okrece k sebi.Cuje se jedno klik i svetlo mi zaslepljuje levo oko.Ispustam uzdah i automatski pokusavam da mu se otrgnem.Njegov ruka me cvrsce hvata za kosu.Svetlost prelazi na moje desno oko.
-Ne mogu da verujem-sapuce.-Ti si jos uvek ljudsko bice.Njegove ruke me grabe s obe strane i, pre nego sto uspem da se oslobodim, njegove usne se grubo spustaju na moje.
Stojim sledjena u mestu pola sekunde.Niko me u zivotu nije poljubio.Nisam osetila prvi poljubac.Samo roditeljski poljubac na obrazu ili celu, pre toliko mnogo godina.ovo je nesto za sta sam mislila da nikada necu osetiti.Mada, nisam sasvim sigurna kakav je osecaj.previse je panike, previse uzasa, previse adrenalina.Naglo podizem koleno i zadajem jak udarac.On ispusta sistav zvuk i ja sam slobodna.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 4.San   Sat Jun 26, 2010 7:28 am

Umesto da ponovo potrcim ka prednjem delu kuce kao sto on ocekuje, saginjem se ispod njegove ruke i protrcavam kroz otvorena zadnja vrata.Mislim da mogu da mu pobegnem, cak i sa svojim teretom.Imam pocetnu prednost, a on jos ispusta bolne zvuke.Znam kuda idem-za sobom necu ostaviti trag koji on moze da vidi u mraku.Nisam ispustila hranu ni u jednom trenutku, i to je dobro.Mada, mislim da sam ostala bez zitnih stangli.
-Cekaj!-dovikuje mi.
Umukni, mislim u sebi, ali ne odgovaram.
On trci za mnom.Cujem kako mu glas biva sve blizi.-Nisam jedan od njih!
Kako da ne.Ne skidam pogled s peska i trcim iz sve snage.Moj otac je imao obicaj da kaze da trcim kao gepard.Bila sam najbrza u svom atletksom timu, prvak drzave, pre nego sto je nastupio smak sveta.
-Saslusaj me!-jos se dere na sav glas.-Vidi!Dokazacu ti.
Samo stani i pogledaj me.
Nema sanse.Izlazim iz recnog korita i bezim kroz siprag.
-Mislio sam da vise niko nije ostao!Molim te, molim te moram da pricam sa tobom.
Njegov glas me iznenadjuje-Previse je blizu.
-Zao mi je sto sam te poljubio!To je bilo glupo!Samo sam bio sam toliko dugo!
-Umukni!-Ne izgovaram to previse glasno, ali znam da me cuje.Sve mi je blize.Niko me do sad nije prestigao.Pojacavam tempo.
Cuje se tiho stenjanje dok i on ubrzava.Nesto krupno me pogadja za vrat i ja padam.Osecam zemlju u ustima i nesto me toliko jako pritiska da ne mogu da disem.
-cekaj.Malo.-dahce.
Prebacuje tezinu svog tela i prevrce me.Seda mi preko grudi i sapinje mi ruke ispos svojih nogu.Gnjeci mi hranu.Rezim i pokusavam da se izmigoljim ispod njegove telesine.
-Gleda, gledaj gledaj.-govori.Vadi mali cilindricni predmet iz dzepa i okrece vrh.Odatle izlece zrak svetlosti.Okrece baterijsku lampicu ka svom licu.Svetlost lampe boji njegovu kozu u zuto.Vidim izrazene jagodicne kosti pored dugog taknog nosa i jake cetvrtaste vilice.usne su mu ratvucene u kez, ali mogu da vidim da su pune, za jednog muskarca.Obrve i trepavice su mu izbledele od sunca.Ali ne pokazuje mi to.
Njegove oci, koje spram svetla nalikuju bistrom tecnom zlatu, sijaju samo ljudskim sjajem.On pomera snop svetlosti s jednog na drugo oko.
-Vidis?Vidis?.Isti smo.
-Da ti vidim vrat.-glas mi je otezao od sumnje.Ne dopustam sebi da pomislim da je ovo isla vise od varke.Ne razumem cemu ova predstava, ali sigurna sam da postoji razlog.Vise nema nade.
Usne mu se grce.-Pa...to nece biti ni od kakve pomoci.Zar oci nisu dovoljne?Znas da nisam jedan od njih.
-Zasto neces da mi pokazes vrat?
-Zato sto tu imam oziljak.-priznaje.
Ponovo pokusavam da se izmigoljim, i njegova ruka mi pribija rame uz tlo.
-Sam sam ga seb naneo.-objasnjava.-Mislim da sam prilicno dobro obavio posao, mada je bolelo kao djavo.Ja nemam svu tu lepu kosu da prikrijem svoj vrat.Taj oziljak mi pomaze da se uklopim medju njih.
-Silazi s mene.
On okleva, zatim ustaje na noge jednim lakim pokretom, ne morajuci da se podigne rukama.Drzi jednu uspravno, okrenutu dlanom ka meni.
-Molim te nemoj da bezis.I obaj, ne bih ni voleo da me sutnes ponovo.
Ne pomeram se.Znam da moze da me uhvati ako probam da bezim.
-Ko si ti?-sapucem upitno.
On se siroko osmehuje.-Zovem se Dzared HouvNisam progovorio s ljudskim bicem bice duze od dve godine, pa sam siguran da ti delujem malo...kao ludak.Molim te, oprosti mi zbog toga, i reci kako se zoves svakako.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 4.San   Sat Jun 26, 2010 7:29 am

-Melani.-sapucem.
-Melani.-ponavlja on.-Ne mogu da ti opisem koliko mi je drago sto sam te sreo.Cvrsto privijam ranac uza se, ne skidajuci pogled s njega.On mi polako pruza ruku.
I ja je prihvatam.Tek kada vidim kako moja ruka voljno prima njegovu, shvatim da mu verujem.Pomaze mi da ustanem,ali ne pusta mi ruku ni kad sam se uspravila.
-Sta sad?-pitam oprezno.
-Pa, ovde ne mozemo dugo da se zadrzimo.Hosec li da se vratis sa mnom do kuce?Tamo mi je ostao ranac.Stigla si do frizidera pre mene.
Vrtim glavom.
Cini se da shvata koliko sam krhka, koliko sam blizu da klonem.
-Hoces li me onda cekati ovde?-pita neznim glasom.-Bicu veoma brz.Dozvoli da nam donesem jos hrane.
-Nama?
-Zar stvarno mislis da cu te pustiti da nestanes?Praticu te cak iako mi kazes da to ne cinim.
Ne zelim da ga izgubim.
-Ja...-Kako da ne verujem bezrezervno drugom ljudskom bicu?Mi smo porodica:oboje pripadnici vrste koja izumire-nemam vremena.Moram toliko mnogo da predjem...i Dzejmi me ceka.
-Nisi sama.-on shvata.U njegovom izrazu lica po prvi put se pojavljuje sumnja.
-Moj brat.Ima samo devet godina, i mnogo se plasi kad ga ostavim.Trebace mi pola noci da se vratim do njega.Nece znati da li sam uhvacena.Tako je gladan.-Kao da potvrdjuje moje reci, zeludac mi glasno zavija.
Dzared se ponovo osmehuje, sire nego ranije.-Da li ce biti od pomoci ako te odvezem?
-Odvezes?-ponavljam upitno.
-Hajde ovako.Ti cekaj ovde dok ja ne skupim jos hrane, i odvescu te svojim dzipom kud god zelis.Brze je od trcanja-brze cak i od tebe.
-Imas kola?
-Naravno.Ne mislis valjda da sam pesacio dovde?


Razmisljam o sest sati koliko mi je trebalo da dopesacim do ovog mesta, i celo mi se nabira.
-Vraticemo se do tvog brata za tili cas-obecava.Nemoj da mrdas odavde, u redu?
Klimam glavom.
-I pojedi nesto molim te.Ne zelim da nas tvoj zeludac oda.
-Osmehuje se i oko ociju mu se stvaraju sitne bore, sireci se zrakasto iz uglova.Srce mi jace tuce, i znam da cu ga cekati ovde citave noci ako treba.
Jos uvek me drzi za ruku.Polako me pusta, ne skrecuci pogled s mojih ociju.Uzmice korak nazad, zatim zastaje.
-Molim te, nemoj da me sutnes-moli, naginje se i hvata me za bradu.Ponovo me ljubi i ovoga puta to zaista osecam.Usne su mu mekse od ruku, i vrele, cak i u toploj pustinjskoj noci.Roj leptirica pocinje da mi plese u stomaku i ostavlja me bez daha.Ruke mi se instinktivno obavijaju oko njegovog vrata.Milujem toplu kozu na njegovom obrazu, grubu kosu na njegovom vratu.Prsti mi prelaze preko linije od naborane koze, izdignutuh grebena tik ispod vlasista.
Vristim.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 4.San   Sat Jun 26, 2010 7:29 am

Probudila sam se oblivena znojem.Cak i pre nego sto sam se potpuno razbudila, prsti su mi bili na potiljku, prelazili preko kratke linije koja je oreostala nakon ubacivanja.Prstima sam jedva uspela da napipam plitak ruzicasti oziljak.Melemi koje je Iscelitelj upotrebio ucinili su svoje.Dzaredov nevesto zaceljeni oziljak nikada mu nije pruzao bog zna kakvu zastitu.Upalila sam lampu pokraj kreveta, cekajuci da mi se disanje uspori, vena punih adrenalina od tog tako realnog sna.Novi san, ali u sustini isti kao mnogi drugi koji su me mucili predhodnih meseci.
Ne, nije san.Mora biti da je secanje.
Jos sam mogla da osetim vrelinu Dzaredovih usana na svojim.Ruke mi posegnuse napred bez moje dozvole, pipajuci preko zguzvanog prekrivaca, trazeci nesto sto nisu nalazile.Srce me je zabolelo kad su odustale, klonuvsi na krevet mlitave,praznih saka.Treptala sam ne bi li odagnala nepozeljnu vlagu u ocima.Nisam znala koliko toga jos mogu da podnesem.Kako iko moze da prezivi u ovom svetu, s ovim telima cija secanja odbijaju da ostanu u proslosti, kao sto bi trebalo?S ovim emocijama koje su toliko jake da vise ni sama ne znam sta osecam?Sutra cu biti iscrpljena, ali osecala sam da je san sada tako daleko da sam znala kako ce proci sati pre nego sto budem mogla da se opustim.Posto sam vec budna, mogla bih da obavim svoju duznost i da zavrsim s tim.Mozda ce mi biti lakse da ne mislim na stvari o kojima radije ne bih da razmisljam.
Iskobeljala sam se iz kreveta i oteturala do racunara na inace praznom stolu.Proslo je nekoliko sekundi pre nego sto je ekran oziveo, i jos nekoliko dok sam otvorila elektronsku postu.Nije bilo tesko pronaci Tragacevu adresu;imala sam samo cetiri kontakta:Tragaca, Iscelitelja, svog novog poslodavca i njegovu zenu, svoju Utesiteljku.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 4.San   Sat Jun 26, 2010 7:29 am

Moj domacin, Melani Strajder, bila je u kontaktu s jos jednim ljudskim bicem.

Kucala sam, ne trudeci se da imejl zapocnem pozdravom.

Zove se Djejmi Strajder;on je njen brat.

U jednom trenutku panike, pocela sam da razmisljam o njenoj kontroli.Za sve ovo vreme, nisam ni naslutila da decak postoji-ne zato sto joj nije bio bitan, vec zato sto ga je stitila jace od ostalih tajni koje sam otkrila.Ima li jos ovako velikih tajni, ovako vaznih?Je li toliko uplasena da mi ne dozvoljava da ih vidim cak ni u snovima?Da li je toliko jaka?Prsti su mi se tresli dok sam kucala ostatak ove informacije.


Mislim da je sad mladji adolescent.Mozda trinaest godina.Ziveli su u privremenom logoristu, i verujem da se nalazilo severno od grada Kejv Krika, u Arizoni.Mada je to bilo pre nekoliko godina.Ipak, mogli biste da uporedite mapu s linijama koje sam upamtila ranije.Kao i uvek, reci cu vam ako otkrijem jos nesto.


Poslala saj imejl.Cim je bio poslat, preplavio me je osecaj uzasa.
Ne Dzejmija!

Njen glas u mojoj glavi bio je jasan, kao da sam ga sama naglas izgovorila.Zadrhzala sam od straha.
Cak i dok sam se borila sa strahom od onoga sto se trenutno desavalo, obuzela me je ludacka zelja da posaljem imejl Tragacu i izvinim se sto sam je izvestila o svojim ludim snovima.Da joj kazem da se nisam jos potpuno razbudila i da ne obraca paznju na blesavu poruku koju sam poslala.
Ta zelja nije bila moja.
Iskljucila sam racunar.

Mrzim te, zareza glas u mojoj glavi.
-Onda bi mozda trebalo da odes-brecnuh se.Zvuk moga glasa, koji joj naglas odgovara, ponovo me natera da zadrhtim.
Nije mi se obratila jos otkako sam stigla ovde.Nema sumnje u tome da postaje sve jaca.Bas kao i snovi.
I bilo je jasno sta mi je ciniti:Moracu da posetim svoju Utesiteljku sutra.Suze razocaranja i ponizenja nakupise mi se u ocima na tu pomisao.
Vratila sam se u krevet, pokrila lice jastukom, i trudila se da ne razmisljam bas ni o cemu.


Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: 4.San   

Back to top Go down
 
4.San
Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
NMB Reading corner :: Knjige :: The Host-
Jump to: