NMB Reading corner
Dobrodošli na forum NMB Reading corner koji je ogranak New Moon Balkan foruma. Ovde možete čitati sva ostvarenja Stefani Majer.


Forum ogranak New Moon Balkan foruma na kom možete čitati sva ostvarenja Stefani Majer.
 
HomeNMB ForumBlogCalendarFAQSearchMemberlistUsergroupsRegisterLog in

Share | 
 

  3.Otpor

Go down 
AuthorMessage
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: 3.Otpor   Sat Jun 26, 2010 7:24 am

Nece prepoznati novo ime-promrmlja Iscelitelj.Paznju mi je privukao jedan novi osecaj.Nesto prijatno, neka promena u vazduhu koja se desila kad je zena Tragac stala pored mene.Miris, shvatila sam.Nesto drugacije od sterilne prostorije bez mirisa.Parfem, saopstio mi je moj novi um.
Cvetan, opojan...
-Da li me cujes?-upita Tragac, prekidajuci moju analizu.
-Da li si svesna?
-Samo polako-zamoli je Iscelitelj, nesto neznijim glasom nego ranije.Nisam otvorila oci.Nisam zelela da mi odvuku paznju.Um mi je davao reci koje su mi bile potrebne, i ton koji ce preneti ono sto nisam mogla da iskazem sa malo reci.
-Da li sam stavljena u ostecenog domacina da bih pribavila informacije koje su ti potrebne,Tragacu?
Zacuo se uzdah-mesavina iznenadjenja i uvredjenosti-i nesto toplo mi je dotaklo kozu, prekrivsi mi saku.
-Naravno da nisi, Lutalice-stade muskarac da me uverava.-Postoje stvari koje cak ni jedan tragac ne bi uradio.Tragac opet uzdahnu.Prosikta, ispravilo me je moje secanje.
-Zasto onda ovaj um ne funkcionise kako treba?
Nastupila je tisina.
-Snimci sa skenera su bili savrseni-rece Tragac.Njene reci nisu bile umirujuce, vec svadjalacke.Jel` to ona hoce da se raspravlja sa mnom?-To telo je bilo potpuno isceljeno.
-Od bezmalo uspesnog pokusaja samoubistva.-Ton mi je bio ukocen, jos uvek ljutit.Nisam bila naviknuta na gnev.Bilo je tesko obuzdati ga.
-Sve je bilo u savrsenom redu...
Iscelitelj je presece.-Sta nedostaje?-upita.-Ocito, ovladala si govorom.
-Secanje.Pokusala sam da nadjem ono sto Tragac zeli.
Iako nije bilo nikakvog zvuka, doslo je do promene.Atmosfera, napeta nakon mojih optuzbi, sada je postala opustena.Pitala sam se kako to znam.Imala sam cudan osecaj da sam nekako primala vise od onoga sto mi je mojih pet cula govorilo-kao da postoji jos jedno culo, neuhvatljivo culo kojim ljudi nisu u potpunosti ovladali.Intuicija?To je gotovo prava rec.Kao da bilo kom bicu treba vise od pet cula.
Zena Tragac je procistila grlo, ali Iscelitelj je bio taj koji je odgovorio.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 3.Otpor   Sat Jun 26, 2010 7:25 am

-Ovaj domacin je bio clan ljudskog pokreta otpora.-U Tragacevom glasu sada se osecao nagovestaj uzbudjenja.-Teze je podciniti ljudska bica koja su nas svesna pre ubacivanja.Ovo jos uvek pruza otpor.
Nastupio je trenutak tisine dok su iscekivali moj odgovor.Otpor?Domacin mi blokira pristup?Vrelina mog gneva ponovo me je iznenadila.
-Da li sam ispravno povezana?-upitala sam izmenjenim glasom, posto je dosao kroz stisnute zube.
-Da-uzvrati Iscelitelj.-Svih osam stotina dvadeset sedam nastavaka dobro je pricvrsceno na optimalnim mestima.Um ovog domacina koristio je vise mojih sposobnosti nego bilo koji predhodni, ostavivsi me sa samo sto osamdeset jednim slobodnim nastavkom.Mozda su brojne veze uzrok tako zivim emocijama.Odlucila sam da otvorim oci.Osetila sam potrebu da proverim istinitost Isceliteljevih obecanja i uverim se da ostatak mene funkcionise.
Svetlost, jaka, bolna.Ponovo sam zazmurila.Poslednja svetlost koju sam ugledala bila je ublazena stotinama morskih hvata.Ali ove oci su vidjale i sjajniju svetlost, i mogle su da je podnesu.Malo sam rastvorila kapke, zadrzavajuci trepavice iznad njih.
-Zelis li da prigusim svetlo?
-Ne Iscelitelju.Oci ce mi se privici.
-Odlicno-uzvrati on, i ja shvatih da se njegov odobravajuci ton odnosi na to sto sam spontano upotrebila pravilan prisvojni oblik.
Oboje su cekali u tisini dok sam polako otvarala oci.Moj um je spoznao standardnu sobu u medicinskoj ustanovi.Bolnica.Plocice na tavanici bile su bele, posute tamnim tackama.Svetiljke su bile pravougaonog oblika i sve iste velicine kao plocice, i smenjivale su se sa njima u pravilnim razmacima.Zidovi su bili svetlozeleni-umirujuca boja, ali i boja bolesti.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 3.Otpor   Sat Jun 26, 2010 7:25 am

Los izbor, po mom brzo oformljenom misljenju.Osobe koje su me posmatrale bile su mnogo zanimljivije od sobe.Rec lekar mi se javila u glavi cim mi je pogled pao na Iscelitelja.Na sebi je imao komotnu plavozelenu odecu bez rukava.Bolnicka uniforma.Imao je malje na licu, cudne boje, koju je moje secanje nazvalo ridjom.Ridja!Prosla su tri zivota otkako sam poslednji put ugledala boju ili bilo sta slicno njoj.Cak me je i ova zlatasto ridja ispunila nostalgijom.
Njagovo lice mi je po tipologiji bilo ljudsko, ali znanje u mom secanju pridodalo mi je rec prijatno.
Uzdah nestrpljenja skrene mi paznju na Tragaca.Bila je veoma sitna.Da je ostala nepomicna, trebalo bi mi vise vremena da je primetim pored Iscelitelja.Nije privlacila paznju, poput crnila u svetloj sobi.Bila je odevena u crno od brade do saka.-konzervativan kostim preko svilene rolke.Kosa joj je takodje bila crna.Sezala je do brade i bila sklonjena iza usiju.Koza joj bese tamnija od Isceliteljeve.Maslinaste nijanse.Promene u izrazima ljudskih lica behu toliko minimalne da ih je bilo veoma tesko protumaciti.Moje secanje je ipak moglo da imenuje izraz zeninog lica.Crne obrve, nakosene iznad blago iskolacenih ociju, stvarale su prepoznatljiv izgled.Ne bas ljutnja.Napetost.Razdrazljivost.
-Koliko cesto se ovo desava?-upitah, gledajuci ponovo u Iscelitelja.
-Ne cesto-priznade on.Sada nam je dostupno vrlo malo odraslih domacina.Nezreli domacini su potpuno podlozni kontroli.Ali ti si naglasila da bi vise volela da zapocnes zivot kao odrasla osoba....
-Da.
-Vecina zahteva suprotno.Zivotni vek ljudi mnogo je kraci od onog na koji si navikla.
-Dobro su mi poznate sve cinjenice Iscelitelju.Da li si se ti licno ranije susretao sa ovom...vrstom otpora?
-Licno samo jednom.
-Iznesi mi cinjenice u vezi s tim.-Zastadoh.-Molim te-dodadoh, osecajuci kako mojoj zapovedi nedostaje uctivosti.
Iscelitelj uzdahnu.
Tragac poce da tapka prstima o nadlakticu.Znak nestrpljenja.Nije imala nameru da ceka na ono sto je zelela.
-To se desilo pre cetiri godine-otpoce Iscelitelj.-Doticna dusa je zahtevala odraslog muskog domacina.Prvi koji je bio dostupan bio je covek koji je ziveo s pokretom otpora jos od prvih dana okupacije.Taj covek..znao je sta ce se desiti kad bude uhvacen.
-Bas kao i moj domacin.
-Mmm, da.-Procisti grlo.-Bio je to tek drugi zivot te duse.Dosao je iz slepog sveta.
-Slepog sveta?-upitah, nehotice nakrivivsi glavu.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 3.Otpor   Sat Jun 26, 2010 7:25 am

-Oh,oprosti, ti ne znas nase nazive za svetove.On je bio jedan od tvojih zar ne?-Izvuce nekakvu spravicu iz dzepa, kompjuter i brzo ga potrazi.-Da, tvoja sedma planeta.U osamdeset prvom sektoru.
-Slepi svet?-upitah ponovo, sada sa negodovanjem u glasu.
-Da, pa neki koji su ziveli tamo radije ga nazivaju raspevanim svetom.
Klimnuh polako, to mi se vise svidjalo.
-Dok ga neki koji nikad nisu ziveli tamo nazivaju Planetom Slepih Miseva-promrmlja Tragac.Skrenuh pogled k njoj, osecajuci kako mi se oci suzavaju dok je moj um prizivao odgovarajucu sliku ruznog leteceg glodara na kojeg se njena izjava odnosila.
-predpostavljam da si ti ta koja nikada nije zivela tamo,Tragacu-rece Iscelitelj veselo.-Tu dusu smo isprava zvali Leteca pesma-bio je to slobodan prevod njegovog imena na...
Rspevanom svetu.Ali ubrzo je odlucio da uzme ime svog domacina, Kevin.Premda je bio predodredjen za Poziv Muzicara, s obzirom na njegovu proslost, izjavio je da bi radije nastavio da se bavi profesijom svog domacina,da bude automehanicar.
-Ovi znaci su bili donekle zabrinjavajuci za Utesitelja koji mu je bio dodeljen, ali bili su u granicama normale.
-Onda je Kevin poceo da se zali kako u odredjenim periodima ostaje bez svesti.Doveli su ga nazad k meni, i sproveli smo obimna ispitivanja da bismo se uverili da u mozgu domacina ne postoji nekakva skrivena mana.Tokom ispitivanja,nekoliko Iscelitelja je zapazilo izrazite promene u njegovoj licnosti i ponasanju.Kada smo ga pitali o tome, tvrdio je da se ne seca nekih svojih izjava i dela.Nastavili smo da ga posmatramo, zajedno sa njegovim Utesiteljem, i na kraju otkrili da je domacin povremeno preuzimao kontrolu nad Kevinovim telom.
-Preizimao kontrolu?-oci mi se rasirise.-A da dusa toga nije bila svesna?Domacin je povratio svoje telo?
-Nazalost , da.Kevin nije bio dovoljno jak da potisne svog domacina.
Nije bio dovoljno jak.Da li misle da sam i ja slaba?Da li zaista jesam slaba, toliko da ne mogu da nateram ovaj um da odgovori na moja pitanja?Jos i slabija, posto njene misli postoje u mojoj glavi, gde inace ne treba da bude niceg osim secanja?Uvek sam sebe posmatrala kao jaku.Ova pomisao na slabost naterala me je da se trgnem.Da se osetim posramljeno.
Iscelitelj nastavi.-Izvesne stvari su se desile, i odluceno je...
-Koje stvari?
Iscelitelj obori pogled i ne odgovori.
-Koje stvari??-ponovila sam pitanje.-Verujem da imam pravo da znam.
Iscelitelj uzdahnu-Imas.Kevin je..fizicki napao jednog Iscelitelja dok nije bio...pri sebi.-Trepnuo je-Onesvestio je Iscelitelja udarcem pesnice, a zatim pronasao skalpel u njenoj odori.Nasli smo ga bez svesti.Domacin je pokusao da isece dusu iz svog tela.
Za trenutak nisam mogla da progovorim.Cak i kada jesam, glas mi je bio samo sapat.-Sta se desilo s njima?
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 3.Otpor   Sat Jun 26, 2010 7:26 am

-Srecom, domacin nije bio u stanju da ostane svestan dovoljno dugo da bi naneo ozbiljnu stetu.Kevin je bio prebacen, ovog puta u nezrelog domacina.Problematicni domacin je bio u losem stanju, pa ke odluceno da nema vise smisla spasavati ga.
-Kevin je sada star sedam ljudskih godina i savrseno je normalan...osim cinjenice da je zadrzao ime Kevin.Njegovi cuvari se staraju da bude stalno izlozen muzici, i to dobro napreduje...-To poslednje je receno kao da je u pitanju dobra vest.-vest koja bi nekako mogla da odnese prevagu nad ostalim.
-Zasto?-Procistila sam grlo kako bi mi glas dobio na jacini.-Zasto niko nije pomenuo te opasnosti?
-Zapravo-ubaci se Tragac-u svim sredstvima propagande jasno je naznaceno da je asimilovanje deteta.Prvenstveno se preporucuje izbor nezrelog domacina.
-Rec izazov ne opisuje bas najbolje Kevinovu pricu.-prosaputah.
-Da, pa, ti si izabrala da ignorises preporuke.-Kada mi se telo napelo, nateravsi krutu tkaninu na uskom krevetu da tiho zasuska, ona podize sake pomirljivo.-Ne krivim te.Detinjstvo je izuzetno zamorno.A ti ocito nisi prosecna dusa.Potpuno sam uverena da si sposobna da izadjes na kraj sa ovim na najbolji moguci nacin.To je samo jos jedan domacin.Sigurna sam da ces uskoro imati potpuni pristup i kontrolu.
-Da.Ona...nece je pronaci.Ako se ne sastane sa...-zaskripala sam zubima,sada se istinski boreci.Zid je bio crn i nisam mogla da odredim koliko je debeo..Udarala sam u njega, dok su mi graske znoja izbijale na celu.Tragac i Iscelitelj su bili veoma tihi, omogucavajuci mi da se usresredim.Pokusala sam da razmisljam o necemu drugom.-o glasnim,nepoznatim zvucima koje je pravio motor automobila, uzbudljivom naletu adrenalina koji bi nailazio svaki put kada bi se svetla drugih kola priblizila na putu.Ovo sam vec imala, i nista mi nije pruzalo otpor.Pustila sam da me secanje ponese, pustila ga da preskoci pesacenje kroz grad po hladnoci, pod okriljem tame.pustila ga da pronadje put do zgrade gde su me otkrili.
Ne mene, nju.Telom mi je prosao drhtaj.
-Nemoj previse da se naprezes...-otpoce Iscelitelj.
Tragac ga ucutka.
Pustila sam da se moj um zadrzi na uzasu otkrica, gorucoj mrznji prema Tragacima koja je nadjacala skoro sve ostalo.Mrznja je bila zlo;bila je bol.

Na osnovu mojih dotadasnjih zapazanja o Tragacu, bila sam iznenadjena sto je imala strpljenja da ceka zbog odlaganja bilo koje vrste, cak i zbog mog licnog prilagodjavanja.Osetila sam da je razocarana svojom nemogucnoscu da joj pruzim informacije, i to je sa sobom ponovo donelo nesto od onog nepoznatog osecaja gneva.
-Zar ti nije palo na pamet da bi mogla da dobijes odgovore koje trazis tako sto ces sama biti ubacena u telo?-upitah je.
Ona se ukoci.-Nisam Preskakac.
Moje obrve se automatski izvise.
-Jos jedan od nasih naziva.-objasni Iscelitelj.-Za one koji ne provedu citav zivotni vek u svom domacinu.Klimnuh u znak razumevanjaImali smo naziv za to na mojim drugim svetovima.Ni na jednom se na to nije gledalo s naklonoscu.Zato sam prestala da ispitujem Tragaca i kazala joj sve sto sam znala.
-Zvala se Melani Strajder.Rodjena je u Albukerkiju, u Novom Meksiku.Bila je u Los Andjelesu kada je saznala za okupaciju i krila se u divljini nekoliko godina pre nego sto je pronasla...Hmmmm.Izvinjavam se , s tim secanjem cu pokusati ponovo kasnije.Ovo telo je zivelo dvadeset godina.Dosla je kolima u Cikago iz...-zavrtela sam glavom.Bilo je vise etapa i nije uvek bila sama.Vozilo je bilo ukradeno.Trazila je sestru od tetke po imenu Seron, za koju je imala razloga da veruje da je jos uvek ljudsko bice.Nije pronasla nikoga niti kontaktirala s nekim pre nego sto je uocena.Ali...-napinjala sam se,boreci se protiv jos jednog zida praznine.-Mislim...nisam sigurna..mislim da je ostavila poruku ...negde.
-Dakle ocekivala je da ce je neko traziti?-upita Tragac zeljno.


Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 3.Otpor   Sat Jun 26, 2010 7:26 am

Jedva da sam uspevala da ga podnesem.Ali pustila sam ga da ide svojim tokom, nadajuci se da ce skrenuti paznju onoga sto mi je pruzalo otpor, da ce oslabiti njegovu odbranu.Pazljivo sam je posmatrala kako pokusava da sakrije to, znajuci da ne moze.
-Peta vrata u petom zidu, peti sprat.Tu se nalazi njena poruka.
Zena Tragac je u ruci drzala mali telefon;uzurbano je mrmljala u njega.
-Trebalo je da ta zgrada bude bezbedna.-nastavih.-Znali su da je nenastanjena.Ona ne zna kako je otkrivena.Jesu li pronasli Seron?
Ruke mi se najezise od uzasa.
To pitanje nije bilo moje.
To pitanje nije bilo moje,ali ipak prirodno je sislo s mojih usana kao da jeste.Zena Tragac nije primetila nista neobicno.
-Sestru od tetke?Ne, nisu pronasli druga ljudska bica.-uzvrati ona, i moje telo se opusti u odgovor na to.-Ovaj domacin je bio uocen kako ulazi u zgradu.Posto je bilo poznato da je zgrada pusta, gradjanin koji ju je video se zabrinuo.Nazvao nas je, i mi smo nadgledali zgradu da bismo videli mozemo li da uhvatimo vise od jednog, zatim smo usli kada se cinilo da do toga nece doci.Mozes li da otkrijes mesto sastanka?
Pokusala sam.
Toliko mnogo secanja, i sva ona su bila tako raznobojna i ostra.Videla sam stotinu mesta na kojima nikada nisam bila, cula njihova imena prvi put.Kuca u Los Andjelesu, oivcena visokom drvenastom paprati.Poljana u sumi, sa satorom i vatrom, izvan Vinsloa u Arizoni.Napustena kamenita plaza u Meksiku.Pecina ciji ulaz cuva kisna zavesa negde u Oregonu.Satori, kolibe, sklepana sklonista.Kako je vreme proticalo, imena su postala sve neodredjenija.Nije znala gde se nalazi, niti je marila.Moje ime je sada bilo Lutalica, pa ipak, njena secanja su odgovarala tom imenu kao i moja sopstvena.Ova secanja uvek su bila prozeta strahom begunca.Ona nije lutala, vec bezala.Trudila sam se da je ne sazaljavam.Radila sam na tome da izostrim secanja.Nisam imala potrebu da vidim gde je bila, vec samo kuda se uputila.Prebirala sam po slikama koje su bile vezane za rec Cikago, ali cinilo se da su sve one samo nasumicne slike.Prosirila sam pretragu.Sta se nalazilo van Cikaga?Hladnoca, pomislih.Bilo je hladno, i postojala je neka zabrinutost u vezi s tim.
Gde?Insistirala sam, i zid se vratio.
Ostro sam izdahnula.-izvan grada-u divljini...nacionalni park, udaljen od ljudskih pribivalista.To nije mesto na kom je bila ranije, ali znala je kako da dodje do tamo.
-Kada?-upita Trgac.
-Uskoro-odgovor dodje automatski.-Koliko dugo sam ovde?
-Dali smo domacinu devet dana da bude zaceljen, cisto da bismo bili potpuno sigurni da se oporavila.-rece Iscelitelj.
-Ubacivanje je obavljeno danas, desetog dana.
Deset dana.Telo mi preplavi nalet olaksanja.
-Prekasno je-rekoh.-Za mesto sastanka...cak i za poruku.
Mogla sam da osetim domacinovu reakciju na ovo-cak i prejako.Domacin je bio skoro...zadivljen sobom.Dozvolila sam da reci koje je ona zamisljala budu izgovorene, da bih mogla nesto iz njih da saznam.-On nece biti tamo.
-On?-tragac se trze kad cu licnu zamenicu.-Ko?
Crni zid se zatvori jace nego ranije.Zakasnila je samo delic sekunde.Lice mi se ponovo pojavi u mislima.Prelepo lice sa zlatnom preplanulom kozom i ocima u kojima su igrale sjajne iskre.Lice koje je probudilo cudno, duboko zadovoljstvo u meni dok sam ga jasno posmatrala u svom umu.
Premda se zid iznenada vratio, pracem osecanjem snaznog gneva, nije bio dovoljno brz.
-Dzared-odgovorih.Brzo kao da je dosla do mene, misao koja nije bila moja sisla mi je s usana nakon imena.-Dzared je na sigurnom.
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: 3.Otpor   

Back to top Go down
 
3.Otpor
Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
NMB Reading corner :: Knjige :: The Host-
Jump to: