NMB Reading corner
Dobrodošli na forum NMB Reading corner koji je ogranak New Moon Balkan foruma. Ovde možete čitati sva ostvarenja Stefani Majer.


Forum ogranak New Moon Balkan foruma na kom možete čitati sva ostvarenja Stefani Majer.
 
HomeNMB ForumBlogCalendarFAQSearchMemberlistUsergroupsRegisterLog in

Share | 
 

 19.Odustajanje

Go down 
AuthorMessage
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: 19.Odustajanje   Sat Jun 26, 2010 8:07 am

Ko je Tragač u crnom? Zašto još uvek traga? - Džaredova vika beše zaglušujuća, odzvanjajući je sa svih strana. Sakrih se iza svojih šaka, iščekujući prvi udarac.
- Ovaj... Džarede? - promrmlja Ijan. - Možda bi trebalo da pustiš mene...
- Ne mešaj se!
Ijanov glas se približi, i začu se grebanje po steni dok je pokušavao da sledi Džareda u ovaj mali prostor koji već beše prepun. - Zar ne vidiš da je previše uplašeno da bi pričalo? Ostavi ga malo na mi...
Čuh kako je nešto zagrebalo po podu kad se Džared po-merio, a onda tup udar. Ijan opsova. Provirih kroz prste i videh da je Ijan izvan vidokruga i da mi je Džared okrenut leđima.
Ijan pijunu i zastenja. - To je drugi put - zareza i ja shvatih da je Ijanovo mešanje preusmerilo udarac namenjen meni.
- Spreman sam i za treči - promrmlja Džared, ali se okrenu prema meni, donoseći svetlo sa sobom; zgrabio je lampu onom rukom kojom je udario Ijana. Pećina je izgledala gotovo zaslepljujuće nakon toliko dugog mraka.
Džared mi se ponovo obrati, ispitujući moje lice pri toj novoj svetlosti, zastajući nakon svake reči. - Ko... je... ta/... tragač.
Spustila sam šake i zurila u njegove nemilosrdne oči. Mučilo me je to što je neko ispaštao zbog, mog ćutanja - čak i ako je to bio neko ko je jednom pokušao da me ubije. Mučenje ne bi trebalo ovako da izgleda.
Džaredov izraz lica omekša kada je video promenu na mome. - Ne moram da te povredim - reče tiho, pokolebavši se malo. - Ali moram da dobijem odgovor na svoje pitanje.
To čak nije ni bilo pravo pitanje - niti tajna koju sam na bilo koji način bila u obavezi da čuvam.
- Reci mi - navaljivao je, očiju stisnutih od nezadovoljstva i duboko nesrećnih.
Da li sam zaista kukavica? Više bih volela da mislim da jesam - da je moj strah od bola jači od svega drugog. Stvarni razlog zbog koga sam otvorila usta i progovorila bio je mnogo patetičniji.
Zelela sam da mu udovoljim, tom čoveku koji me tako žestoko mrzi.
- Tragač - zaustih grubim i promuklim glasom; dugo nisam progovorila.
Nestrpljivo me prekinu. - Već znamo da je to Tragač.
- Ne, to nije bilo koji Tragač - prošaputah. - Moj Tragač.
- Kako to misliš, tvoj Tragač?
- Dodeljen meni, da prati mene. Ona je razlog što... - prekinula sam se tačno pre nego što ću izgovoriti reč koja bi značila našu smrt. Tačno pre nego što sam rekla smo. Najveću istinu koju bi on video kao najveću laž: kao poigravanje s njegovim najdubljim željama, njegovim najdubljim bolom. Nikada ne bi uvideo da je moguće da se njegova želja ostvari. Video bi samo opasnog lazova koji ga gleda očima koje je nekad voleo.
- Razlog? - podstaknu me da nastavim.
- Razlog što sam pobegla - izustih. - Razlog što sam došla ovamo.
Ne sasvim tačno, ali nije ni potpuna laž.
Džared je zurio u mene, poluotvorenih usta, kao da pokušava da obradi taj podatak. Krajičkom oka sam videla da Ijan opet viri kroz rupu, jarkoplavih očiju razrogačenih od iznenađenja. Na njegovim bledim usnama bilo je tamne krvi.
- Pobegla si od Tragača? Ali ti si jedna od njih! - Džared se silno trudio da se smiri i vrati se svom ispitivanju. - Zašto bi te sledio? Sta je hteo?
Progutah knedlu; taj zvuk se činio neprirodno glasnim. -Htela je tebe. Tebe i Džejmija.
Njegov izraz lica očvrsnu. - A ti si pokušavala da ga dovedeš ovamo?
Odmahnuh glavom. - Nisam... ja... - Kako da mu objasnim? Nikada neće prihvatiti istinu. -Šta?
- Nisam... htela da joj kažem. Ne dopada mi se.
On zatrepta, opet zbunjen. - Zar ne biste svi vi morali da volite sve ostale?
- Trebalo bi - priznadoh, crvena od stida.
- Ko ti je rekao za ovo mesto? - upita Ijan preko Džaredovog ramena. Džared se namršti, ali zadrža oči na mom licu.
-Ne bih mogla da kažem... ne znam... Samo sam videla linije. Linije na albumu. Nacrtala sam ih Tragaču... ali nismo znale šta predstavljaju. Ona još uvek misli da je to mapa puta. - Kao da nisam mogla da se zaustavim. Pokušala sam sporije da izgovaram reči, da se ne izletim.
- Kako to misliš, niste znale šta predstavljaju? Ovde si. -Džaredova šaka se skupi prema meni, ali on je spusti pre nego što je prešla tu malu razdaljinu.
-Ja... imala sam problema sa svojim... sa... s njenim seća-njem. Nisam razumela... nisam mogla da pristupim svemu. Postojali su zidovi. Zbog toga su meni dodelili Tragača, čekala je da otkrijem ostalo. - Suviše, suviše. Ujedoh se za jezik.
Ijan i Džared se zgledaše. Nikada ranije nisu čuli tako nešto. Nisu mi verovali, ali su tako očajnički želeli da poveruju da je to moguće. Isuviše. To ih je uplašilo.
Džaredov glas me osinu iznenadnom grubošću. - Da li si uspela da pristupiš mojoj kolibi?
- Dugo nisam mogla.
- A onda si rekla Tragaču. -Ne.
- Ne? Zašto nisi?
-Zato što... dok sam uspela da se setim toga... nisam više htela da joj kažem.
Ijanove oči se razrogačiše.
Džaredov glas se promeni, postade tih, gotovo nežan. Mnogo opasniji od vike. - Zašto nisi želela da joj kažeš?
Vilica mi se ukoči. To nije bila ta tajna, ali ipak je bila tajna koju bi morao batinama da istera iz mene. U ovom trenutku, moja odlučnost da držim jezik za zubima nije se toliko ticala samoodržanja koliko glupog, kivnog ponosa. Nisam htela da kažem ovom čoveku koji me prezire da ga volim.
Primetio je blesak prkosa u mojim očima, i činilo se da razume šta će biti potrebno da bi dobio odgovor na to pitanje. Odlučio je da pređe preko toga - ili možda da se kasnije vrati na to, da ostavi za kraj, u slučaju da više ne budem u stanju da odgovaram na pitanja kad bude završio sa mnom.
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 19.Odustajanje   Sat Jun 26, 2010 8:08 am

- Zašto nisi mogla da pristupiš svemu? Je li to... normalno! Ovo pitanje je bilo veoma opasno. Prvi put do tada izrekla
sam potpunu laž.
- Pala je s velike visine. Telo je bilo oštećeno. Laganje mi nije lako padalo; ta laž beše providna. I Džared i Ijan su reagovali na taj prizvuk laži. Džaredova glava se nakrenu u jednu stranu; jedna od Ijanovih mastiljavo crnih obrva se podiže.
- Zašto taj Tragač ne odustaje poput ostalih? - upita Ijan, Najednom osetih iscrpljenost. Znala sam da mogu da nastave s ovim celu noć, da će to i učiniti ako nastavim da odgovaram i da ću na kraju načiniti grešku. Skljokala sam se uza zid i sklopila oči.
- Ne znam - prošaputah. - Ona nije kao ostale duše. Ona je... naporna.
Ijan se kratko nasmeja - zatečen.
- A ti, jesi li ti kao ostale... duše! - upita Džared.
Otvorila sam oči i neko vreme zurila u njega iscrpljeno. Kakvo glupo pitanje, pomislih. Onda čvrsto zatvorih oči, zavukoh glavu medu kolena i obmotah ruke oko glave.
Ili je Džared shvatio da više neću da pričam, ili se njegovo telo suviše žalilo da bi mogao dalje da ga ignoriše. Zagunđao je nekoliko puta dok se izvlačio kroz otvor moje pećine, odnoseći lampu sa sobom, a onda je tiho zastenjao dok se ispravljao.
- Ovo je bilo neočekivano - prošaputa Ijan.
- Laži, naravno - uzvrati Džared šapatom. Mogla sam da ih čujem tek koliko da razaznam reči. Verovatno nisu shvatili kako zvuk odjekuje ovde do mene. - Samo... ne mogu da shvatim u šta želi da poverujemo, na šta pokušava da nas navede,
- Mislim da ne laže. Zapravo, osim ono jednom. Jesi primetio?
- To je deo glume.
- Džarede, kada si sreo parazita koji bi lagao o bilo čemu? Osim Tragača, naravno.
- Znači mora da je to.
- Mora da se šališ?
-To je najbolje objašnjenje.
- Nikada nisam video nešto što manje podseća na Tragača od nje... od tog stvora. Da je Tragač imao bilo kakvu ideju gde danas nađe, poveo bi armiju sa sobom.
-Aoni ne bi pronašli ništa. Ali ona... ono je uspelo da uđe, zar ne?
- Skoro da smo je ubili barem šest pu...
- Da, ali još uvek diše, zar ne?
Cutali su veoma dugo. Toliko dugo da sam počela da razmišljam o tome da se pomerim iz te skučene lopte u koju sam se sklupčala, ali nisam želela da napravim ni najmanji zvuk time što bih legla. Želela sam da Ijan ode da bih mogla da spavam. Osetila sam se strašno iscrpljeno kada se adrenalin povukao.
- Mislim da ću otići da popričam sa Džebom - prošaputa Ijan na kraju.
- Ah, pa to ti je sjajna ideja - Džaredov glas beše prepun sarkazma.
- Sećaš li se one prve večeri? Kada je skočilo između tebe i Kajla? To je bilo uvrnuto.
- Samo je pokušavalo da pronađe način da ostane u životu, da izbegne...
-Tako što će se postaviti Kajlu na izvol'te da je ubije... ga ubije? Dobar plan.
- Upalio je.
- Upalio je zbog Džebove puške. Je li znala da on dolazi?
- Previše razmišljaš o tome, Ijane. Ono to i želi.
- Mislim da nisi u pravu. Ne znam zašto... ali mislim da ona ne želi da uopšte razmišljamo o njoj. - Cuh kako Ijan ustaje. - Znaš li šta je stvarno uvrnuto? - promrmlja glasom koji više nije bio šapat.
-Šta?
Back to top Go down
View user profile
Silvermist
Moderator
Moderator
avatar

Posts : 117
Join date : 2010-06-26

PostSubject: Re: 19.Odustajanje   Sat Jun 26, 2010 8:08 am

- Osetio sam se krivim - đavolski krivim - gledajući je kako uzmiče pred nama. Kada sam video crne otiske na njenom vratu.
- Ne smeš dozvoliti da tako utiče na tebe - Džared iznenada postade uznemiren. - To nije ljudsko biće. Ne zaboravi to.
— Misliš li da samo zato što nije ljudsko biće to znači da ona ne oseća bol? — upita Ijan dok mu se glas gubio u daljini. - Da se ne oseća prosto kao devojka koju su pretukli... koju smo mi pretukli?
- Saberi se — zasikta Džared za njim.
Džared se nije opustio dugo nakon što je Ijan otišao; neko vreme je koračao napred-nazad ispred pećine, a onda jeseo na prostirku, zaklanjajući mi svetlost i mrmljajući nešto nerazumljivo sebi u bradu. Odustala sam od namere da čekam da zaspi i ispružila se što sam bolje mogla na izdubljenom podu, izbacivši stopala napolje. On poskoči kad moje premeštanje napravi buku, zatim opet poče da mrmlja za sebe.
— Oseća se krivim — progunđa oštro. - Dozvoljava da utiče na njega. Baš kao i Džeb, kao i Džejmi. Ne mogu da dozvolim da se to nastavi. Glup sam što sam ga pustio da živi.
Koža na rukama mi se naježi, ali pokušah da je ignorišem. Kada bi me hvatala panika svaki put kada on pomisli da me ubije, ne bih imala ni trenutka mira. Okrenula sam se potrbuške da bih savila kičmu u suprotnom smeru, a on opet poskoči, i potom utonu u tišinu. Sigurna sam da su ga još uvek morile teške misli kada sam konačno utonula u san.
Kada sam se probudila, Džared je sedeo na prostirci gde sam mogla da ga vidim, s laktovima na kolenima i glave naslonjejne na pesnicu.
Osećala sam se kao da sam spavala ne više od sat ili dva, ali sve me je suviše bolelo da bih pokušala odmah iznova da zaspim. Umesto toga, žestila sam se zbog Ijanove posete, brinući se da će se Džared još više truditi da me drži u izolaciji nakon Ijanove čudne reakcije. Zašto Ijan jednostavno nije mogao da prećuti taj osećaj krivice? Ako zna da je u stanju da oseti krivicu, zašto onda ide i davi ljude unaokolo? Melani je bila iznervirana zbog Ijana i nervozna po pitanju ishoda njegove griže savesti.
Naše brige behu prekinute nakon samo nekoliko minuta.
i -To sam samo ja - čuh kako Džeb doziva. — Nemoj da se uzbuđuješ.
Džared zape oroz.
- Samo napred, mali, upucaj me. Samo napred. - Zvuk Džebovog glasa postajao je sve bliži sa svakom izgovorenom reči.
Džared uzdahnu i spusti pušku. - Molim te, odlazi.
- Moram da razgovaram s tobom - reče Džeb, teško izdišući dok je sedao naspram Džareda.
- Zdravo, ti tamo - uputi pozdrav u mom pravcu, klimajući.
-Znaš koliko to mrzim - promrmlja Džared. -Jašta.
-Ijan mi je već rekao za Tragače... - Znam. Baš sam pričao s njim o tome.
- Odlično. Sta onda hoćeš?
- Ne radi se o tome šta ja hoću. Pitanje je šta je potrebno svima. Ostajemo gotovo bez svega. Potrebno nam je jedno pravo obilato snabdevanje namirinicama.
-Ah - promrmlja Džared; to nije bila tema zbog koje je bio napet. Nakon kraće pauze reče: - Pošalji Kajla.
- U redu - reče Džeb pomirljivo, pridržavajući se za zid da bi opet ustao.
Džared uzdahnu. Izgleda da je njegov predlog bio blef. Povukao ga je istog trena kada je Džeb prihvatio. - Ne. Nemoj Kajla. On je suviše...
Džeb se zacereka. - Zamalo da nas uvali u gadan belaj poslednji put kad je izašao sam, zar ne? Ne zna da mućne glavom. Onda Ijana?
- On razmišlja i previše.
- Brenta?
- On nije dobar za duga putovanja. Počinje da panici posle nekoliko nedelja. Pravi greške.
- Dobro, onda mi ti reci koga.
Sekunde su prolazile i čula sam Džareda kako povremeno uzima vazduh, svaki put kao da se sprema da odgovori Džebu, ali onda bi samo izdahnuo i ne bi rekao ništa.
- Ijana i Kajla zajedno? - upita Džeb. - Možda bi uravnotežili jedan drugoga.
Džared zastenja. - Kao prošlog puta? Dobro, dobro, znam da to moram biti ja.
- Ti si najbolji - složi se Džeb. — Promenio si nam život otkako si se pojavio.
Melani i ja smo klimnule jedna drugoj; to nije iznenadilo! nijednu od nas.
Džared je čudo. Džejmi i ja smo bili savršeno sigurni dok] nas je vodio Džaredov instinkt; nikada nismo bili ni blizu togu da nas uhvate. Da je Džared bio u Cikagu, sigurna sam da bi dobro prošao.
Džared pokaza ramenom prema meni. - Sta ćemo...?
- Ja ću je držati na oku kada mogu. I očekujem da ćeš povesti Kajla sa sobom. To mora da pomogne.
- To neće biti dovoljno: Kajl da ode, a ti da je držiš na oku kad možeš. Ona... ono neće dugo preživeti.
Džeb slegnu ramenima. — Daću sve od sebe. To je sve što mogu.
Džared poče polako da vrti glavom.
- Koliko dugo možeš da ostaneš ovde? - upita Džeb.
- Ne znam — prošaputa Džared.
Nastupi duga tišina. Posle nekoliko minuta Džeb poče neskladno da zvižduće.
Džared konačno ispusti ogromnu količinu vazduha, za koji nisam ni shvatila da ga je zadržavao.
- Krenuću večeras. - Reči behu izgovorene polako, rezignirano, ali i s olakšanjem. Glas mu se malo promenio, izgubivši nešto od onog odbrambenog stava. Kao da se vratio na ono što je bio ovde pre nego što sam se ja pojavila. Puštao je da jedna odgovornost sklizne s njegovih ramena i da na njeno mesto dođe druga, mnogo poželjnija.
Odustajao je od toga da me održi u životu, prepuštajući prirodi - ili bolje rečeno rulji - da obavi svoje. On neće tugovati. Sve to sam mogla da čujem u te tri reči.
Znala sam šta je ljudsko preterivanje za tugu - slomljena srce. Melani se sećala da je i sama izgovorila tu frazu. Ali ja sam o njoj uvek razmišljala kao o hiperboli, klasičnom opisu
[za nešto što nema fiziološkog osnova, poput „zelenih prstiju", tako da nisam očekivala bol u grudima. Mučninu da, stezanje u grlu da, kao i suze koje mi peku oči. Ali kakav je to osećaj kidanja tačno ispod mog grudnog koša? To nije imalo nikakvog smisla.
I nije bilo samo kidanje, već i uvijanje i trzanje u različitim smerovima. Pošto se i Melanino srce slomilo, a to je bio poseban osećaj, kao da smo razvile još jedan organ koji bi podržao našu dvostruku svest. Dva srca za dva uma. Dupli bol.
On odlazi, jecala je. Nikada ga više nećemo videti. Nije ni dovodila u pitanje činjenicu da ćemo umreti.
Želela sam da plačem s njom, ali neko je morao da je smiri. Ujedoh se za šaku da bih zadržala jecaj.
- Tako je verovatno najbolje - reče Džeb.
-Moraću ponešto da organizujem... - Džaredov um je već bio daleko, daleko od ovog klaustofobičnog hodnika.
- Onda ću ja preuzeti ovde. Želim ti bezbedan put.
- Hvala. Pretpostavljam da se vidimo kad se vidimo, Džebe. -Pretpostavljam da je tako.
Džared vrati pušku Džebu, ustade i odsutno strese prašinu sa svoje odeće. Onda ode, žureči niz hodnik svojim poznatim, brzim korakom, razmišljajući o drugim stvarima. Bez ijednog pogleda u mom pravcu, bez ijedne primisli o mojoj sudbini.
Slušala sam zvuk njegovih koraka koji se gube sve dok nisu iščezli. A onda, zaboravivši na Džebovo postojanje, gurnula sam glavu u šake i zajecala.
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: 19.Odustajanje   

Back to top Go down
 
19.Odustajanje
Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
NMB Reading corner :: Knjige :: The Host-
Jump to: